Како да помогнете детету да цени себе

Glückliches Kind vor Tafel mit Muskeln aus Kreide dahinter

Дете о себи мисли онако како сматра да други људи, нарочито они који су у његовом животу најважнији (родитељи, браћа, сестре, васпитачи), осећају и мисле о њему. Зато је потребно да родитељи учине све што је могуће како би дете ценило себе и имало о себи реалистично мишљење.

У васпитавању би требало имати активан однос са посебном орејнтацијом „како да…“, код многих родитеља доминирајућа стратегија васпитања је „како и шта не треба дете да чини“, често без довољно објашњења.

Ови предлози Вам могу бити корисни:

  • Опходите се према детету са поштовањем и очекујте да се и оно исто тако понаша. Извините му се када погрешите; покажите интересовање за оно што ради; будите искрени; испуните дата обећања.

  • Помозите детету да изнађе где су му снаге, способности – оно осећа своје слабости.
    Не упоређујте дете са другом децом!

  • Пронађите начине да своје дете доживите као јединствено, посебно биће.

  • Научите да слушате шта вам дете говори и покушајте да разумете његово гледиште. Никада не прекидајте дете, поготово не грубо.

  • Храбрите децу да испоље осећања и добра и лоша, без страх да ће изгубити вашу љубав.

  • Помозите деци да изнађу прихватљивије начине понашања у оним областима где имају потешкоћа.

  • Када сте незадовољни дечијим понашањем, укорите га на начин који је њему јасан и разумљив. Укорите га због лошег понашања – онога што је учињено, а не зато што је оно лоше дете. Не псујте и не вређајте своју децу!

  • Да би код деце развили осећај вашег поверења у њих, дајте им могућност да докажу своју независност, самосталност.

  • Кад год се извичете на дете – размислите како се ви осећате усличним ситуацијама и следећи пут пробајте да исти захтев поставите нижим тоном, са поштовањем и нежношћу.

Трудите се да у вашој породици препознате и савладате понашања важна за дечији развој:

  • Непријатељство и мржњу као последицу повишене и слабо контролисане агресије.

  • Појачани страх и стрепњу.

  • Љубомору и завист.

  • Отворено или прикривено одбацивање, неповерење.

  • Претерано заштићивање.

  • Несигурност.

  • Разарајуће сукобе

  • Слабу невербалну и вербалну комуникацију.

Деца уче из примера и зато ће им више значити позитиван пример него ваше речи.

Деца уче да поштују друге посматрањем родитеља, па зато показујте поштовање и њима и другима, да би следили ваш пример.

  • Дете које доживљава непријатељско понашање, учи се свађати.

  • Ако доживљава равнодушност, учи се усамљености.

  • Ако доживљава сталну критику, учи се осуђивати.

  • Ако му се стално приговара, не примећује да га околина воли.

  • Ако се често исмејава, оно се повлачи, ако је често осрамоћено, стидеће се себе.

  • Дете које доживљава толеранцију, учи се стрпљивости.

  • Ако се охрабрује – стиче самопоуздање и стрпљивост.

  • Ако доживљава похвалу, учи се да примећује добро и лепо у животу.

  • Дете које доживљава поштовање, учи се праведности.

  • Ако дете живи са сигурношћу, учи се поверењу.

  • Ако доживљава одобравање – биће задовољно собом.

  • Дете са којим се разговара учи се размишљати.

  • Дете које је жељено у породици оснива исту такву породицу.

  • Ако је одрасло са осећањем пријатељства и прихваћености учи да у свету проналази љубав и срећу.

  • Развијајте код детета вештину доношења одлука. Понудите му да само направи избор између нколико ствари које ће употребити.

  • Када су старији проширујте избор и постављајте критеријуме избора тако да могу сами да бирају ствари које им више одговарају.

  • Дозволите деци да наоправе грешку како би из ње учили.

  • Развијајте код деце различита интересовања за хобије, спортове и сл. Помозите му да осмисли свој дан и да у активности нађе задовољство, насупрот хемијском задовољству кроз алкохол и дрогу.

  • Не ослањајте се емоционало на децу и не дозволите да они о вама воде рачуна. Треба да им дате до знања да на вас увек могу да се ослоне и добију подршку.

  • Кад год вам се укаже прилика загрлите своје дете!